Orvele nesrećo
Sledio se komšija Latif, kada je, još dok je sitan bio, i kada mu babo nije dao da bude tinejdžer, kao i njegovi vršnjaci, čitajući Orvelovu knjigu Veliki brat. Pričao mi je da su ga plašile vizuelizacije pročitanog. Plašila ga je kontrola i izdavanje uputa koje je čitao na stranicama te knjige, plašili su ga ekrani i Veliki brat što je kontrolisao sve. Plašilo ga je otimanje duše, ljudske, i plašilo ga je pravljenje mašina od krvi i mesa.
Eto kao da čitam Velikog brata ovih dana. Bakir Izetbegović priča sa ekrana kojeg vozi marketinški kamion. SDP pušta revolucionarnu muziku , također, sa marketinškog auta i priča o državi, čovjeku, zdravlju... Oni iz S BIH s Harisom na čelu pričaju na velikom platnu ispred BBI-a i tumače ko je naš, a ko njihov. Gledaju nas sa plakata postavljenih na bilbordima, na zgradama, na zemlji,...Niko više ništa ne vidi osim njihovih ispeglanih lica. Sve nam govore šta i kako da radimo. Kontrolišu nas. Otimaju nam dušu. Hapaju za budućih devet koljena u porodici.
Sad žestoko razumijem Latifa. Razumijem i njegovu traumu zbog Džordža Orvela koja mu se, jada mi se, ovih dana pojačala. Razumijem šta je vidio dok je čitao. Hoću da se branim, moj Latife.
Žmirit ću do trećeg oktobra. Začepiti uši. Zatvoriti usta. Ljepše je.
